Reikijem protiv stresa

Ne postoji osoba koja živi u uslovima savremenog sveta, a da nije pod svakodnevnim stresom. O stresu se mnogo toga govori, svako zna ponešto o njemu, ali čini se da mu ne pridajmo dovoljno značaja i da mnoge uticaje koje trpimo, pripisujemo nečemu drugom.

Izgleda da smo se na priču o stresu navikli i da zbog toga, njegov pravi uticaj počinjemo da zanemarujemo. Tako upadamo u zamku iz koje se teško možemo izvući bez pomoći sa strane.

Prvi je definiciju stresa dao Hans Seli 1936. godine još kao student medicine u Pragu. On je stres definisao kao  adaptivni telesni sindrom, odnosno opštu mobilizaciju odbrambenih snaga organizma. 

Dakle, stres je naša prirodna reakcija na razne zahteve upućene našem umu ili telu. Stres je odgovor našeg organizma u trenucima kada je potrebno izvršiti određeno prilagođavanje na faktore koji dolaze iz spoljašnje sredine.

Ovo znači da je stres za naše telo potpuno prirodan mehanizam, koji nam pomaže da preživimo u određenim situacijama. Međutim, zbog raznih faktora koji u današnje vreme provociraju stres, naš um ne razlikuje pravu opasnost, od događaja koji je samo simuliraju. Zbog toga smo izloženi svakodnevnom, hroničnom stresu, a da toga najčešće nismo ni svesni.

Uzročnici stresa

U svakodnevnom životu najčešći uzrok stresa nisu stvarne, fizičke pretnje.

Uopšteno uzevši, mi smo pod stesom od trenutka kada nas ujutru probudi alarm, dok žurimo da se spremimo na posao, jedemo hranu koja nam ne prija, pa onda radimo posao koj ne volimo ili u okruženju i na način koji nam ne odgvaraju. Dalje, tu su odnosi sa porodicom i prijateljima, gledanje neadekvatnog TV programa, previše vremena na društvenim mrežama i sl. 

Bitno je istaći da je naš um na neki način stvorio lažne uzroke stresa, odnosno da ne raspoznaje da li nas nešto realno ugrožava ili je to samo imaginacija. 

Za pračoveka stres je značio ili napad divlje životinje koji ga je terao da se brani ili lov divljači, koji je mobilisao sve unutrašnje snage,

U današnje vreme, ulogu nekadašnje divlje životinje od koje je potrebno pobeći, sada preuzima pretpostavljeni na poslu a nekadašnju lovinu je zamenio odlazak na posao, odnosno jurnjava za lažnim vrednostima kao što su karijera i novac.

Verovatno je najveći uzročnik stresa, činjenica da mi sebe najčešće stavljamo u neku drugu ulogu u odnosu na ono što po prirodi jesmo, odnosno vidimo sebe drugačijim nego što to zaista i jesmo.

Sve ovo dovodi do veoma ozbiljnog narušavanja zdravstvenog stanja. Mnoge osobe nisu u stanju da se potpuno opuste, u periodu koji se može meriti čak i godinama. Stav Svetske zdravstvene organizacije je, da je stres uzročnik više od 80 % bolesti i da on u 21. veku preuzima oblike epidemije. Takođe, istraživanja pokazuju da od posledica stresa više pate žene nego muškarci.

Kako reagujemo na stres ? 

Stresna reakcija ima za cilj da nas zaštiti od stvarne, direktne i kratkotrajne opasnosti. Tada se kaže da smo izloženi „stresu tipa 1“. Ipak, u većini slučajeva ta reakcija nije ni malo adekvatna. Ukoliko je stres dugotrajan, ukoliko mu je izvor nejasan i indirektan ili ga je teško prepoznati, kaže se da smo izloženi „stresu tipa 2“. 

Smatra se da većina svakodnevne izloženosti stresu potpada pod ovu drugu kategoriju – „stres tipa 2“. Moglo bi se reći da u velikom broju slučajeva, naša pogrešna percepcija realnosti dovodi do toga da na određene faktore reagujemo kao da su uzročnici stresa, a što oni po svojoj prirodi ne bi trebali da budu.

Kada smo izloženi stresu tipa 1, reagujemo na sledeći način:

1. Faza „borba ili beg“ 

Srce ubrzano kuca, podiže se krvni pritisak, disanje je ubrzano i plitko, znojenje je pojačano, čula su izoštrena, mišići se zatežu, krv se koncentriše prvenstveno u limbičkom delu mozga, varenje je zaustavljeno, imuni sistem je na minimumu. Istovremeno sa fizičkim dolazi i do snažne psihičke reakcije, fokusirani smo na neposrednu opasnost i smanjene su nam sposobnosti tzv. „višeg razmišljanja“ , reagujemo instinktivno.

2. Faza opuštanja, nakon reakcije na opasnost

3. Faza oporavka – disanje i rad srca se usporavaju kako bi se nadoknadio gubitak energije

4. Telo se vraća u normalno stanje

Reakcije na stes tipa 2:

1. neprijatnosti koje se ponavljaju izazivaju ubrzano lupanje srca, disanje je ubrzano a mišići se zatežu. Kada se telo smiri, ponavlja se isti ili se javlja se novi faktor koji izaziva stres. Ovo može da traje danima, nedeljama pa čak i mnogo duže.

2. U trenucima opuštanja, telo je prilično iscrpljeno od stalnog stresa. Usled nedostatka energija javlja se pospanost.

3. Vitalne funkcije se smanjuju ispod normale da bi telo nadoknadilo gubitak energije. Mišići nemaju snage zbog stalne napetosti, javlja se vrtoglavica i dezorijentisanost, moždani talasi su usporeni kako bi se oporavio nervni sistem. Dolazi do faze malodušnosti zbog pada šećera i mentalnog naprezanja.

4. Telo se vraća u normalno funkcionisanje.

Ukoliko stres tipa 2 potraje, usled nedostatka energije, slabe snage organizma koje nam pomažu da se sami iscelimo i oporavimo. Neki od simptoma stresa tipa 2, su:

1. zategnutost mišića i bolovi u vratu, leđima, glavobolje, tikovi usled povećanog tonusa mišića

2. ubrzano i plitko disanje, usled nemogućnosti punog udisaja plućima

3. aritmija ili tahikardija zbog ubrzanog rada srca

4. anksioznost, gubitak pažnje, depresivnost kao posledica povećane aktivnosti mozga

5. iritabilni kolon, dijareja, gorušica, kiselina u želucu, ulcerativni kolitis

6. proširene zenice mogu dovesti do oštećenja očiju

7. srčana oboljenja

8. infektivne bolesti, zbog pada imuniteta

9. osetljivost bešike, problemi sa kontrolisanjem mokrenja

10. neplodnost, menstrualne tegobe, impotencija i preuranjena ejakulacija

11. gubitak kose 

12. neurodermatitis

13. pojava ranica u ustima

Kako utičemo na redukciju stresa?

Postoje razne metode i programi za redukciju stresa i unapređenje zdravlja. Od raznih oblika fizičke aktivnosti i metoda relaksacije do krajnjih metoda koje primenjuju konvencionalna ili alternativna medicina. 

Međutim, postoji nešto na šta želim da skrenem posebnu pažnju. To je nešto što veliki broj ljudi zanemaruje.

Da bi smo se izborili sa posledicama stresa, potrebno je da sami sebe dobro istražimo. To znači da je potrebo da analiziramo sebe i svoje ponašanje u odnosu na spoljašnje okruženje.

Mnogi se danas upuštaju u razne programe za unapređenje zdravlja a da prethodno nisu sagledali sebe i svoje realne potrebe ili čak mogućnosti. Na taj način umesto da se oslobode stresa, ljudi sebe dovode u još veće stanje stresa, jer ne rešaveju sebe osnovnog uzroka, već često metodama koje njima ne odgovaraju provociraju još veći stres.  

Stres nas tera da se prilagodimo promeni, da se promenimo, a ljudi uglavnom rade suprotno. Pokušavaju da zadrže postojeće stanje umesto da se prilagode promeni. Ovo i ne čudi ukoliko se uzme u obzir da se u stanju stresa funkcije dela mozga koji je zadužen za kreativnost potpuno gase. Znači, osoba pod stresom nije u stanju da logički razmišlja (desna hemisfera) i nije u stanju da ispolji svoju kreativnost (leva hemisfera) već reaguje potpuno instinktivno u skladu sa nagonima za opstanak.

Zamislite sebe u nekoj stresnoj situaciji, u kojoj ste prinuđeni da donesete kvalitetno rešenje ili odluku. To može biti ispit na fakultetu ili neki zadatak na poslu, koji ste dužni da rešite na zadovoljavajući način.

Šta vi radite tada? Prisiljavate sebe na silu da mislite, da razmišljate, da budete kreativni… a to je naprosto nemoguće.

Zamislite da imate mogućnost da se u kratkom vremenu oslobodite stresa i počnete kreativno da razmišljate. Ili da se prethodno relaksirate i akumulirate energiju, koja će vam pomoći da stres prevaziđete mnogo brže ili da čak i ne reagujete na njega.

Takva mogućnost zaista i postoji i u tome vam može pomoći Reiki.  

Reiki i stres

Reiki u svetu važi za metodu broj jedan za redukciju stresa. Kao potpuno bezbedna za primenu, priznata je od Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

To je energetska metoda tradicionalne medicine, pri kojoj se polaganjem dlanova na pojedine delove tela i kanalisanjem energije kroz njih izazivaju određeni efekti.

Reiki je, između ostalog, poznat i po tome što ga nakon kratke obuke, u cilju samopomoći ili pomoći drugima, može primenjivati svako. 

Kada dovodimo u vezu stres i Reiki, kao metodu za oslobađanje od stresa, stvari možemo posmatrati sa dva aspekta:

1. stres zavisi od toga kako reagujemo na neki spoljašnji faktor (bez obzira da li je to svesno ili podsvesno) 

2. da bi smo mobilisali odbrambene snage organizma i kasnije se vratili u stanje ravnoteže, potrebna je izvesna količina energije; svako od nas poseduje određenu zalihu energije predviđenu da se crpi u toku stresne situacije i ta energija se u zavisnosti od intenziteta stresa može pre ili kasnije potrošiti

Dakle, Reiki nam u savladavanju stresa pomaže na dva načina:

1. Promenom misaonih obrazaca uz pomoć Pet Reiki principa, koji predstavljaju duhovna pravila zdravog života (o kojima ću više pisati drugom prilikom), menjamo reakciju na faktore koji provociraju stres,

2. Reiki tretmanom (ukoliko nam neko drugi radi tretman), odnosno autotretmanom ukoliko tretman radimo sami sebi, dobijamo veliku količinu energije, koja nam je potrebna da popunimo nedostatak koji je nastao usled stresa.