Ako se nije desilo, da li je trebalo?

Mnogo puta sam čuo, pa čak i izgovorio jednu rečenicu koja je dala više izgovora ljudima nego mnoge druge: – Ako se nije desilo, nije ni trebalo!

Da li i vi ovo izgovarate svaki put kada ne uspete da ostvarite svoj cilj?
Verujem da ćete potvrdno odgovoriti na moje pitanje i da ćete u prilog tome naći mnogo razloga da tu tvrdnju i opravdate.

Šta da vam kažem na ovo? Slažem se da neki ciljevi nisu dobri za nas pa da postoji neka viša sila koja nas odvraća od toga da uradimo nešto zbog čega ćemo se hvatati za glavu i pitati: – Šta mi je ovo trebalo?

Ali ipak, hajde da malo razmislimo o ovome. Ostvarenje naših ciljeva sastoji se iz nekoliko stvari. Najvažnije su svakako:

– namera,
– postavljanje cilja,
– plan,
– akcija.

Da vidimo šta znači svaki od ovih koraka.

Namera je iskazivanje naše želje, spremnosti i volje da ideju koja postoji u duhovnoj dimenziji, materijalizujemo u ovoj našoj, fizičkoj. Iskazivanjem namere, toj ideji počinjemo da dajemo energiju.

Postavljanje cilja je proces kojim nameri dajemo precizan fizički oblik, definišemo razlog zbog kojeg želimo da sprovedemo nameru u delo, kakve koristi ćemo imati od toga mi i ljudi u našem okruženju, dajemo rok za ostvarenje cilja i još neke druge stvari u koje sada neću dublje ulaziti. Ovim mi energiji dajemo usmerenje.

Sledeći korak je plan. Planom definišemo koje zadatke je potrebno uraditi da bi se došlo do cilja. Takođe, planiramo materijalna sredstva, ljude i druge resurse koji nam pomažu izvršenje cilja i tako dalje. Energiji koju smo pokrenuli i dali joj usmerenje sada počinjemo da dajemo i formu.

Na kraju, kada iskažemo nameru, postavimo cilj i napravimo plan, krećemo u akciju. Sada energiju koju smo pokrenuli i dali joj formu, počinjemo da usmeravamo mnogo snažnije i počinje njena materijalizacija do konačne forme.

Međutim, na ovom putu pokrenemo se, neke stvari dobro krenu a onda, negde se zaglavimo, naiđemo na prepreku. Pokušavamo da rešimo problem ali nekako ne ide… I onda posle nekog vremena i više pokušaja odustajemo uz onu čuvenu rečenicu: – Kad nisam uspeo, nije ni trebalo!

Izgovor, zar ne?

Ok. Ako nije izgovor, šta nam valja činiti a da ipak našu nameru materijalizujemo, odnosno da ostvarimo naš cilj? Gde grešimo?

Pa evo, pretpostavimo da namera nije nešto što nas koči, odnosno da je naša namera autentična odnosno da je došla iz naše duhovne dimenzije, a ne od ega. U tom slučaju smo sigurni da njeno ostvarenje neće napraviti problem ni nama ni nekome drugome i da nema razloga da od neke „više sile“ bude blokirana. Znači, namera se ne mora menjati.

Cilj ako smo ga pravilno definisali, a drugom prilikom ću objasniti šta to podrazumeva, takođe možda neće morati da se menja.

Ono što je gotovo sigurno potrebno promeniti je vaš plan kako da dođete do cilja.

Uh! – možete reći – Ali plan je savršen, nema potrebe da ga menjam! Nešto drugo je problem, moj unutrašji glas i osećaj mi govori nije trebalo ni da pokušam da ostvarim nameru i da dođem do cilja!

A da li je to zaista tako? Ko vam to govori? Da li je to možda vaš podsvesni um, koji pokušava da vas vrati na nešto što mu je poznato i gde se oseća sigurno?

Često se ljudi toliko vežu za plan, odnosno za način kako da ostvare svoj cilj umesto da se fokusiraju na to da cilj zaista i ostvare. Većina ljudi se navuče na plan toliko da od njega ne vidi svoj cilj.

Zbog toga umesto da žrtvuju plan, ljudi žrtvuju svoj cilj.

Zapamtite jednu jako bitnu stvar – plan nije važniji od cilja.

Kako? – nije važnije od – Šta?

Ali kako sada promeniti plan kada on u vašoj glavi izgleda tako lepo, kada ga osećate svim svojim bićem. Evo, dozvolite da vam objasnim kako nastaje plan, pa će vam se sve razbistriti, siguran sam u to.

Naši planovi su kreirani iz naših mentalnih modela o tome šta će nam biti potrebno da bismo došli do svojih ciljeva. Ti mentalni modeli su sve ono što mi znamo i verujemo o sebi i svetu oko nas u trenutku kada nastaje plan.

I sada, da vas pitam. Šta mislite da li su ta vaša uverenja zaista ispravna i istinita? Da li vas ta uverenja ograničavaju ili podržavaju u vašem pravljenju plana i napredovanju ka cilju. Da li znate baš sve u trenutku kada pravite plan ili je možda potrebno da naučite nešto novo? O sebi ili o tome kako zaista funkcioniše ovaj svet.

Sada već možete da zaključite da su mnogi vaši planovi već od samog početka pogrešni jer u stvari, samo približno odgovaraju realnosti.

Ne postoji način da se napravi plan koji nikada neće morati da se prilagođava ili čak možda, da se potpuno promeni – posebno kada pokušavamo nešto novo za nas.

Ali i ovo je sasvim u redu. Prepoznavanje ideje, iskazivanje namere da se ona materijalizuje i njeno ostvarivanje kroz ciljeve i planove, deo je jedne velike igre koju nazivamo – život. Kako ćemo tu igru odigrati zavisi samo od nas samih. Naravno, nije sve baš tako jednostavno pa ćemo verovatno više puta naleteti na prepreke ali i one su deo našeg puta.

Kada ne bi smo naletali na prepreke, morali bi smo da se zapitamo – Da li sam na dobrom putu?

Razmislite malo o ovome, a pogotovo pre nego što sledeći put odustanete od svog cilja, pravdajući se da nije ni trebao da se desi.

Ukoliko vaš život ne možete da pokrenete sa mrtve tačke i u svemu ovome vam je teško da se snađete sami, tu sam za vas. Kroz spiritualni koučing pomoći ću vam da spoznate svoje životne prioritete, da donesete ispravne odluke, postavite ciljeve i napravite planove i da konačno učinite svoj život prijatnijim, koristeći baš one resurse koji su vam dati na raspolaganje.