Nekako pred završetak četvrte godine Gimnazije, dogodilo mi se nešto što ću shvatiti tek mnogo godina kasnije. Jedne večeri, šetao sam gradom, sam, bez uobičajenog društva. Tada sam sreo dve školske drugarice u pratnji jednog muškarca nekoliko godina starijeg od nas, za kojeg sam vrlo brzo shvatio da je prozorljivih sposobnosti. Iako me je video prvi put u životu, opisao je neke moje osobine koje sigurno nije mogao da zna i na kraju rekao sledeće:
– Voliš da gledaš zvezde, gledaj ih i one će ti dati odgovor!
Astronomija je bio jedan od mojih omiljenih predmeta u srednjoj školi, ali nije to bila poenta njegovog uputstva. Skoro dvadeset godina kasnije, za badnje veče, pred pravoslavni Božić, dve hiljade i desete godine, osetio sam potrebu da izađem iz kuće napolje, na vazduh. Te prohladne januarske večeri, dok sam sa divljenjem posmatrao vedro zvezdano nebo, prisetio sam se davno zaboravljenog uputstva – Gledaj ih i one će ti dati odgovor !
Iako sam još kao dečak od nekih pet, šest godina, krišom slušao priče mog oca i pokojnog kuma o vanzemaljcima i teorijama koje je iznosio čuveni Erik fon Deniken, pa čak kao srednjoškolac i sam čitajući sve njegove knjige do kojih sam mogao doći, nije mi nikada pala na pamet misao koja mi se tada kao bljesak javila.
Gledajući zvezde kao opčinjen, shvatio sam da je i moja duša upravo od negde, iz tih prostranstava, stigla na Zemlju. Shvatio sam tada, zbog čega se nisam uklapao u neke uobičajene klišee a pogotovo, zbog čega sam često imao utisak da ne pripadam ovom vremenu i prostoru.
(odlomak iz moje knjige Anđelima u susret)
Denis Tomović - anđeoski medijum i iscelitelj 