Anđele različite religije opisuju na razne načine, ali moglo bi se reći da sve govore o tome kako ih Bog šalje pravim i iskrenim vernicima onda kada se obrate za pomoć. A šta je sa ateistima? Da li su oni uskraćeni za anđeosku pomoći i prisustvo ili je ipak i njima ta mogućnost data samim time što su rođeni u ljudskim telima?
Hajde za početak da vidimo ko su ateisti. Da li su to neznabošci, ljudi koji su skrenuli sa puta vere, odrekli se Boga, da li ih kao takve treba osuđivati i odbacivati, kao što rade mnogi koji sebe nazivaju vernicima, verujućima…?
Ateisti su ljudi koji ne veruju u postojanje boga ili bogova. Ovaj termin dolazi od grčke reči „a-“ što znači „bez“ i „theos“ što znači „bog“, tako da doslovno znači „bez boga“.
Ateisti obično ne prihvataju koncept boga ili bogova zbog nedostatka ubedljivih dokaza ili uverenja u te postojanja. Neki ateisti mogu biti otvoreni za mogućnost postojanja boga ako se pojave ubedljivi dokazi, dok drugi čvrsto veruju da su bogovi imaginarni entiteti.
Međutim, bez obzira na to, šta neko misli i govori o ljudima koji za sebe kažu da su ateisti, oni nisu ljudi koji su skrenuli sa puta vere, odrekli se Boga i slično.
Oni su duše u telima koje su donele takvu odluku da iskuse život pod određenim okolnostima, baš kao i vernici.
Do svojih dvadesetih bio sam ateista. Odrastao sam u porodici u kojoj je majka bila vernik, ali onako, znate “zato što to tako treba” i “zato što neke običaje treba poštovati” dok je moj otac bio izuzetno tvrdokorni ateista.
A ja? Sada kada sagledavam svoj život, mogu reći da sam bio buntovni klinac kojeg je teško bilo ukalupiti u neki sistem. Imao sam svoj osećaj za pravdu i lične vrednosti iako to nisam znao da iskažem na pravi način, osim postavljanjem gomile pitanja i traženjem odgovora kroz sopstveno iskustvo.
A onda, nakon što sam samog sebe bacio u vrtlog nekih događaja koji su me direktno doveli u životnu opasnost, krstio sam se krišom, da ne bih izazivao sukob sa ocem.
Počeo sam tada da proučavam pravoslavnu religiju i trudio se da živim što je više moguće u skladu sa principima koje ona propagira.
Međutim, uvek sam bio otvoren i za druge religije, učenja i shvatanja. Bio sam zainteresovan da shvatim religiozna uverenja i ideje Islama, Budizma, Konfucijanizma, Hinduizma, Paganskih religija…
A onda jednog dana, shvatio sam da je istina negde između. Kroz niz životnih iskustava koja sam, između ostalog, opisao u knjizi Anđelima u susret, doživljavao sam duhovno buđenje i shvatio prirodu čoveka, ljudske duše, Boga.
U ovome mi je mnogo pomogao i Reiki o kojem sam pisao u knjizi Reiki izvan granica. Shvatio sam da Bog, čovek, duša, anđeli, nemaju uvek veze sa time kako ih opisuju religije.
Shvatio sam i da ateisti najčešće ne negiraju Boga po svojoj suštini, već negiraju način na koji ga religije opisuju i doživljavaju.
Kako sam ovo shvatio? Intelektom i traženjem dokaza poput ateiste? Ili slepim verovanjima poput vernika?
Ne. Shvatio sam iskustveno, prolazeći kroz niz događaja koji su mi posredno davali suštinske odgovore na pitanja, ali i direktno od anđela od kojih sam dobijao nedvosmislene, a ponekad, moram priznati, i potpuno neočekivane odgovore.
Tako sam i na pitanje: – Da li ateisti imaju anđele pored sebe? – baš od anđela dobio veoma konkretan odgovor:
“Ljubavi naša priroda je sasvim drugačija od one kakvu je opisuju religije. Mi se nalazimo uz svaku osobu bez obzira na to da li ona veruje ili ne, zato što smo povezani sa ljudima na sasvim drugačiji način. Ljudi koji su ateisti najčešće od nas ne traže pomoć, ali mi smo tu uz njih i pokušavamo da stupimo u komunikaciju na razne načine, kroz intuiciju, ideje koje dolaze naizgled niotkuda, događaje, susrete sa ljudima…”
I zaista, mnogo puta sam bio u komunikaciji baš sa anđelima koji su bili uz mog oca, iako je on bio ateista. Ti isti anđeli pomagali su mu da sa što manje muke prođe kroz zdravstvene probleme, sve do poslednjeg dana kada mi je arhanđeo Mihail rekao: Pusti ga da ode! – i kada je na moju molbu arhanđeo Azrail njegovu dušu uputio ka dimenziji iz koje je došla.
Denis Tomović 