Da li je „buđenje iz Iluzije“ opasno?

Često se u „duhovnim krugovima“ može čuti da je život iluzija iz koje se treba probuditi. Ali, da li je to zaista tako? Odnosno, da li to buđenje može biti opasno i koliko?

Nedavno sam na jednoj fb stranici pročitao objavu u kojoj se govori da treba raskinuti vezu sa životom u iluziji i da se treba probuditi. Moram priznati da sam i ja nekada trabunjao na ovakav ili sličan način ali sam se onda zaista probudio.

Ali ne u nekakvom novom i lepšem životu, već sam se probudio u realnosti, od koje sam uporno pokušavao da pobegnem. Što bi naši stari reki: „I kad si se probudio, noge ti u lavoru“ !

Šta zapravo želim da kažem?

Duša pre inkarniranja, da bi postigla određeni nivo iskustva, odnosno evoluciju svesti o samoj sebi, bira odeđene životne okolnosti koje će joj najviše pomoći u tome. Duša tako, bira mesto i vreme rođenja, bira roditelje svom telu da bi ono imalo određeni genetski potencijal, ali istovremeno i takve linije predaka koje u sebi nose različite obrasce ponašanja i nivoe svesnosti, itd.

Bira Duša i one osobe koje će nam biti prijatelji ali i one koji će nas „o jadu zabaviti“. Rodićemo se po izboru Duše u određenoj državi, u određenom političkom sistemu, u siromaštvu ili u svili i kadifi…

Sve to Duša lepo isplanira i kreće u ovaj Život. A nakon rođenja, odnosno otelovljenja ili inkarniranja, dolazi do određene vrste zaborava.

Zaboravljaju se prethodni životi i sve informacije koje Duša poseduje i skuplja tokom evolucije. Duša ovo naravno pamti, ali Um zaboravlja, kako bi se odigrala izvesna pozorišna predstava zvana Život.

Zbog čega dolazi do zaborava?

Pa upravo da bi se ta pozorišna predstava odigrala na najbolji mogući način. Jer, u suprotnom, kada bi smo se svega sećali, moglo bi doći do velike zbrke, te u nekom momentu ne bi smo znali da li su sećanja vezana za prošle, ili ovaj život.

U krajnjem slučaju, kada bi smo sve pamtili, ovaj Život ne bi bio interesantan. Zar ne?

E sad, gde se u tome sakrila ta famozna Iluzija o kojoj se govori i iz koje se treba probuditi?

I kako se iz Iluzije probuditi, ako je to uopšte potrebno?

Zaista, mnogi ljudi osećaju da ta nekakva Iluzija postoji, ali je tumače kao nešto nama strano, nametnuto, nešto što nas čini podložnim manipulaciji i slično. I ovo je potpuno pogrešan pristup, jer upravo je čitav život – Iluzija i to zbog svega što sam malo pre opisao.

Da ponovim, rađamo se sa velom zaborava upravo da bi smo proživeli Život kakav Duša planira. I to čini da osećamo da smo u Iluziji.

Ali, da li se treba osloboditi te Iluzije?

Lično poznajem ljude koji su u pokušaju da se „probude“ ili „oslobode Iluzije“ doživljavali razne životne lomove ili čak i bolesti što fizičke, što mentalne. Pa i ja sam, imao sam „vraćanja na fabrička podešavanja“ pod uticajem žestokog životnog šamaranja, jer sam Život ne dozvoljava buđenje iz Iluzije pre vremena!

Zašto? Zato što to buđenje i oslobađanje od Iluzije se dešava tek nakon smrti fizičkog tela. I samo tada!

Da bi ste se oslobodili Iluzije, potrebno je da umrete, da vaše telo prestane da funkcioniše!

Kapirate?

Stoga, ukoliko se nalazite u nepovoljnim životnim okolnostima, pa želite od njih da pobegnete, smatrajući da ćete promeniti svoj život buđenjem iz Iluzije, dobro razmislite šta radite sebi.

A stvari se u životu menjaju tek onda kada se savladaju određene lekcije (koje je Duša poželela) a ne onda kada je egu neudobno.

Stoga, Život kakav god da je, treba prihvatiti bez osuđivanja, treba zatim shvatiti zbog čega je on takav, odnosno koje nam lekcije donosi, pa se tek nakon tog procesa introspekcije, može uopšte i razmišljati o nekakvoj promeni.

Sve drugo je bežanje od volje Duše i može dovesti do produbljivanja problema što na materijalnom, što na mentalnom nivou.

A Iluziju treba ostaviti na miru, tamo gde jeste – u našem Umu.

Hajde, mislite o tome 😇🙏